Vračar se poslednjih godina promenio taman toliko da i dalje ostane svoj i autentičan. I dalje su tu male ulice, komšijski ritam, poznata lica i ona navika da se sve obavlja peške, ali je ugostiteljska ponuda postala ozbiljnija, raznovrsnija i mnogo ambicioznija. Danas se ovde dolazi na doručak, ručak, večeru, vino, koktel, muziku uživo ili sve to redom, bez potrebe da se premeštate s jedne adrese na drugu.
Baš zato je Vračar postao jedan od prvih izbora kada se u Beogradu traži mesto sa dobrom hranom i atmosferom koja nije usiljena. Nema potrebe za velikim povodom. To se vidi i po tome koliko se lako puni i običan radni dan. Nekad je sasvim dovoljno dogovoriti se sa prijateljima posle posla, rezervisati sto za večeru ili izaći na piće koje se, sasvim prirodno, produži do kasno.
Ta svakodnevnost je mnogo doprinela promeni celog kraja. Na istim ulicama ujutru sede ljudi uz kafu i doručak, oko podneva stižu poslovni ručkovi, predveče se pojavljuju parovi i manje ekipe, a nekoliko sati kasnije atmosfera već liči na pravi izlazak. Vračar nema samo jednu publiku niti jedan „termin“ kada živi. Njegovi lokali menjaju lice tokom dana, pa gost može da poznaje isto mesto iz potpuno različitih situacija.
Takav ritam najbolje se vidi u lokalima koji su uspeli da spoje kuhinju, ambijent i večernji program bez utiska da pokušavaju da budu sve odjednom. Le Petit Bistro Vračar jedan je od njih. Tokom dana funkcioniše kao mesto za obrok i predah uz kafu, desert i osvežavajući napitak, a uveče menja tempo. Stolovi se pune, naručuju se vino i kokteli, razgovor postaje glasniji, a uz svirke uživo restoran dobija onu energiju zbog koje se na Vračaru često izlazi bez komplikovanog plana.
Hrana u toj priči ima ozbiljnu ulogu. Vračarska publika je navikla na širok izbor i lako prepoznaje kada je meni napravljen reda radi. Zato ovde prolaze isključivo mesta koja imaju jasan kulinarski pravac, kvalitetna ukusna jela, kao i dovoljno širine da ista ekipa ne mora svake nedelje da naručuje jedno te isto.
U restoranu Le Petit Bistro Vračar taj deo ponude može da se, na primer, vidi i kroz paste, koje su samo deo bogate ponude, al ii same veoma različite po ukusu i karakteru. Domaće taljatele pomodoro sa buratom biraju oni koji vole jednostavniju mediteransku kombinaciju, pljukanci sa pečurkama i pohovanim vrganjem idu u sasvim drugom smeru, dok pasta sa biftek karpaćom i tartufom donosi bogatiji, intenzivniji ukus. Meni time dobija raznovrsnost koja odgovara vračarskom načinu izlaska: neko dolazi gladan, neko želi nešto laganije, a neko prvo gleda šta će naručiti uz vino.
Posebno mesto u toj atmosferi ima muzika uživo. Vračar nikada nije bio kvart u kojem izlazak mora da bude agresivno glasan da bi bio dobar. Mnogo bolje mu stoje večeri u kojima se za stolom normalno razgovara, a onda se, kako program odmiče, sve više peva i prati muzika. Le Petit Bistro je takvim večerima izgradio dobar deo svog identiteta i još jedan razlog da se sto rezerviše unapred.
Kada krene toplije vreme, bašta dodatno menja sliku. Ulice ostaju pune do kasno, ljudi zastaju usput, spontano se pridružuju prijateljima i ceo kraj dobija življu, gotovo mediteransku dinamiku. Na Vračaru je tada posebno lako izgubiti osećaj za vreme, jer se ručak, piće i večernji izlazak često nadovezuju jedno na drugo.
To je verovatno i najveći razlog zbog kojeg ovaj deo grada godinama drži visoko mesto na beogradskoj gastronomskoj mapi. Ljudi ne dolaze samo da pojedu nešto dobro, nego da im bude prijatno, da imaju razlog za još jedno piće, da čuju dobru muziku i da se vrate zato što su se prethodni put stvarno dobro proveli.
Le Petit Bistro Vračar prirodno je deo tog ritma. Dobra kuhinja, večernje svirke, bašta i opuštena energija Vračara ovde funkcionišu besprekorno i spontano. Takva mesta danas najbolje objašnjavaju zašto je Vračar postao sinonim za dobru hranu i još bolju atmosferu.