To obećanje uvek zvuči čvrsto dok miris pizze još nije stigao do stola. ‘Samo jedno parče, stvarno!’ – a onda se meko testo oseti pod prstima, ivica krcne, sir se razvuče kao fina svila i sve se preokrene u ‘možda ipak još jedno’. Nije to slabost, to je matematika apetita kada se susretne sa savršenim zalogajem. A u Pomodoro restoranima, ta matematika je neizbežna.
Jer ovde pizza nije slučajan izbor, već dobro poznati ritual. Tanko, prozračno testo sa hrskavim rubom, pečeno tačno do one tačke između zlatne i bakarne boje. Sos od zrelih pelata koji miriše na sunce. Mocarela koja popušta pod toplotom i mnoštvo pažljivo odabranih sastojaka, ukomponovanih u savršenu harmoniju. U Pomodoru se lepota ukusa ne sakriva, već naglašava.
Ako voliš klasiku, Margherita će ti dokazati da jednostavno ne znači i obično: pelat, mocarela, bosiljak i masline – čista elegancija u mirisnom krugu. Za one koji traže kremastiji potpis, pizza Quattro Formaggi je topli razgovor sireva: mocarela, gorgonzola, ementaler i parmezan – svaki pojedinačno prepoznatljiv i autentičan, a zajedno jednostavno neodoljivi.
Ako te privlače smeliji izbori, Pizza di Casanova miriše na vrganje i ulje tartufa, pa i najčvršće ‘samo jedno’ pretvara u ‘još jedno’. A tu su i karakteri sa stavom: Mafiosa za pikantni temperament, Trastevere za hedoniste koji vole spoj gorgonzole, pršute i rukole, Mortadella e Pistacchi za ljubitelje finoće sa orašastim šmekom, Mascarpone e Acciughe za one koji znaju da se slano i svilenkasto vole najviše.
I to nije sve. Samo ćemo pomenuti: Bufala Campana, Prosciutto e Fichi, Mattina Greca, Formaggio Duro di Capra, Tirolese di Natale, Bella … i tako redom… niz koji sva čula osvaja i oduševljava se nastavlja.
Nije, naravno, sve u pizzi. Pomodoro je i dom tradicionalnih pasti, kremastih rižota, raskošnih jela od mesa i ribe, salata koje hrskaju kao prohladan jesenji vazduh, antipasta koji otvaraju apetit bez žurbe. Ali priznajmo – pizza je ta koja pokreće priču o ‘jednom parčetu’.
A kad dođe vreme za slatko, ‘samo jedan’ se vrati kao refren: tiramisu koji pada kao meki sneg, cannoli koji krckaju pa se stope u kremu, ili gelato koji miriše na vanilu, malinu, pistać i đanduju (gianduju) – po recepturi starih majstora iz Napulja. Da, i tu se obećanje ‘samo jedan zalogaj’ lako pretvori u ‘još samo jedan’.
Možda je vreme da priznamo: problem nije u samodisciplini, nego u tome što je Pomodoro napravio savršeno parče pizze kojem je nemoguće odoleti. U redu je. Parče više znači minut više za stolom, još jednu priču, još jedan osmeh. U Pomodoru se vreme računa drugačije: ukusan trenutak ne oduzima, nego dodaje.
Zato kada sledeći put kažeš: ‘Samo jedno parče, stvarno!’ znaj da te u Pomodoru čekaju izgovori koji mirišu na peć (u Nuovu – peć na drva), bosiljak i parmezan. I neka. Neke odluke su najbolje kad se donesu srcem, a ne kalkulatorom i logikom.
Dođi i ti po svoje ‘samo jedno’. Ostalo će rešiti miris bosiljka i parmezana.
Vidimo se u Pomodoru!
📍 Pomodoro Nuovo – Bulevar Mihajla Pupina 115
📍 Pomodoro Vidin – Džordža Vašingtona 38a
📍 Pomodoro Hill – Žarka Vukovića-Pucara 1a